Zašto smo bili srećniji dok smo mogli da kupujemo samo u RK „Beograd“?

Kada je početkom šezdesetih godina prošlog veka otvorena Robna kuća „Beograd“, u Nišu je vladalo mišljenje kao da je sleteo vasionski brod u centru grada.

Moderna arhitektura, kvalitet proizvoda koji danas ne možemo ni da zamislimo, na tri sprata, od igle do lokomotive…

Nema Nišlije, Piroćanca, Leskovčanina, Vranjanca koji nije došao u grad, a da nije obišao, ovo tada, „velelepno zdanje“.

Za te godine se vezuje i jedna specifičnost koju mnogi, danas stariji građani, itekako pamte. Prvi televizor Elektronske industrije RR je bio izložen u prvom izlogu u Obrenovićevoj tada Pobedinoj ulici. Tu se okupljao narod da vidi čudo tehnike, ali i prve fudbalske utakmice. Nešto kasnije 1966.-1968. godine Nišlije su počele da kupuju televizore.

Robna kuća „Beograd“ se održala do kraja osamdesetih godina i pored Robne kuće „Pionir“ (sadašnji Forum) bila je jedna od glavnih trgovina u gradu.

Opšte mišljenje u Nišu je da se nekada živelo srećnije. Da li je to zaista tako bilo, mogu da objasne sociolozi, ali je poznato da socijalne razlike nisu postojale i da sve što je bilo tu izloženo, mogle su da imaju i bogate i siromašne kuće.

Kasnije je poplava robnih plagijata donela i ljudske plagijate, merila vrednosti više ne postoje, a možda je malo i žalosno što s nekom nostalgijom Nišlije gledaju na nekadašnju Robnu kuću.
Neko će reći, to je samo prodavnica. Da, ali ona je bila simbol bezbrižnog vremena koje će Nišlije teško opet da dožive.
 

Marko Smiljković