Skandinavija u proleće

U Oslo se nećete zaljubiti na prvi pogled. On nije romantičan kao Pariz, niti rustičan kao mediteranski gradovi. Odbiće vas pomisao na hladne i mračne norveške zime i možda mu nećete dati šansu. Oslo nije kao muškarac koji vas očara na prvom izlasku. Njemu morate dati vremena da vas osvoji, a onda ćete jednog dana shvatiti da ste bespovratno zaljubljeni u njega.
Treći put sam se u Oslo vratila posle pet godina. Sleteli smo u ponoć, a Gardermoen je bio gotovo pust i mirisao na pecivo sa vanilom i prah šećerom. Iz auta sam posmatrala pun aprilski mesec iznad borove šume, a grad se nazirao svetleći u daljini. Vazduh je zamirisao poznato i shvatila sam – Oslo me grli za dobrodošlicu. I dalje se volimo.
Smestila sam se u Frogneru, elitnom naselju u zapadnom Oslu, kod starog prijatelja koji mi je u zamenu za flašu Pelinkovca ostavio akvarijum sa novcem i frižider pun omiljenih norveških đakonija – malo braon sira, kavijara, teglu usoljenih haringi, filete lososa, lefse i slane bombone. Ova moja poseta je bila drugačija – sve znamenitosti sam već ranije obišla, i mogla sam da se opustim, provodim vreme napolju posmatrajući ljude, bez osećaja da nešto propuštam. Ujutru sam krenula u šetnju, a put me je vodio kroz obližnji Frognerparken. Poznat i kao Vigelandov park, ovaj park je najposećenija atrakcija u Oslu, prostrana zelena površina u čijem se središtu nalazi otvoreni muzej sačinjen od oko dve stotine skulptura koje je izvajao Gustav Vigeland. Naizgled robusne i teške, bez mnogo detalja, ove ljudske figure zapravo su maestralna oda čovečanstvu i univerzalnim emocijama i vrednostima.

Dok grabite kroz Frogner, primetićete da je opasan ogromnim, aristokratskim zdanjima, teniskim terenima i luksuznim vilama. Na ponekoj osunčanoj verandi sedeće sredovečni par, odeven u jednostavnu ali skupocenu odeću, zagledan u knjigu ili dnevne novine, pijuckaće espreso i nasmešiti se, savršeno oslikavajući norveško bogatstvo i bezbrižnost. Spuštam se niz Majorstuen, deo grada kojim dominira Bodstadveien, dugačka ulica sa bezbroj prodavnica, barova, restorana i antikvarnica. Konačno izbijam na Slottsparken, park u kome se nalazi ne previše impresivna kraljevska palata i u kome meštani vole da se izležavaju ili čitaju. Sa platoa ispred palate pruža se pogled na glavnu pešačku zonu, Karl Johans gate. Pozorište, zgrada Parlamenta i Ibzenov muzej nalaze se u blizini. Nedaleko je i Nacionalna galerija, gde su izložena najznačajnija dela norveškog ekspresioniste Edvarda Munka, uključujući remek-dela Krik i Madona. Najistaknutiji norveški slikar ima i svoj muzej u kome se može videti čitav njegov slikarski opus.

Ako se spustite do gradske većnice, već ste praktično na moru – s leve strane u podnožju tvrđave Akershus mnoštvo brodića polazi na krstarenje ili na obližnje poluostrvo Bygdøy, a sa desne protežu se Aker Brygge i još moderniji Tjuvholmen. Do osamdesetih godina, Aker Brygge je bio brodogradilište, a onda se brzo transformisao u  stambeni, kulturni i poslovni centar, oivičen ekskluzivim buticima, skupim restoranima i splavovima. Ukoliko vam budžet ne dozvoljava da ovde popijete kafu ili ručate, svakako odmorite na drvenom molu, posmatrajte ljude, jahte, plavi horizont, omirišite more i prošetajte do novog Muzeja moderne umetnosti.
Ipak, moja najveća ljubav u Oslu je zgrada Opere, sada već prepoznatljiv simbol grada, čijom je izgradnjom 2008. godine započet preobražaj grada. Bjørvika, zona u dnu Oslofjorda koja je bila korišćena za lučke poslove i transport sada je veliko gradilište, ali će ubrzo postati kulturno-obrazovni centar grada. Sama zgrada Opere ima oštre forme, monumentalna je i izgleda kao ledeni breg na ivici fjorda. Izgrađena od italijanskog mermera i belog granita u kombinaciji sa hrastovinom i staklom, potpuno otelovljuje minimalistički i fukcionalni skandinavski dizajn, a u isto vreme ne izgleda bezlično i hladno. Penjem se na krov, odakle se pruža divan pogled, i preplavljuje me nezapamćeni spokoj. Na ovom mestu ćete osetiti da su ljudi, priroda i urbani predeo potpuno isprepleteni i usklađeni.

Novi pešački most spaja Bjørviku i Operu sa istočnim Oslom. Netipično mala za jednu prestonicu, reka Akerselva deli grad na zapadni i istočni deo. Razlika između ova dva dela grada neočekivano je izražena za jedan krajnje liberalan i multikulturalan grad kakav je Oslo. Čim pređete reku, iznenadiće vas žamor. Za razliku od zapadnog Osla koji je ponekad sablasno tih, u Grønlandu komešanje ne prestaje. Odjednom se ozarujem jer me galama i vreva neodoljivo podsećaju na kuću. Miris turskog kebaba, ukus libanskog falafela, prodavnice tkanina za burke i hidžabe, bosonogi nasmejani dečak koji trči za drugovima, bazari, sveže povrće na tržnici, različita tradicionalna afrička odeća, i pregršt različitih jezika i naroda – Grønland kao da je grad za sebe. Međutim, veliki broj mladih Norvežana ubrzano se seli baš u istočni Oslo – privlače ih ne samo niže stanarine i cene uopšte, već i multikulturalna sredina i činjenica da supkultura u ovom delu grada cveta. Uz nekoliko dobrih espresso barova, u Grønlandu treba svratiti u Olympen, raskošnu pivnicu sa preko 100 vrsta piva i ogromnim kristalnim lusterima. Moj favorit je ipak Dattera til Hagen, do čije se šarene bašte dolazi kroz oslikani haustor i gde preko dana možete pojesti tapas, salate i pastu, a uveče otići na koncert ili popiti piće u dvorištu.

Jedan ceo dan odvojila sam da obiđem Grünerløkku. Do pre stotinak godina, ovo je bio prilično nerazvijen deo grada, nastanjen pretežno radničkom klasom. Sada je to multietnički, trendi kvart koji vrvi od života – studenti, umetnici, urbani mladi roditelji, ležerni a istovremeno chic odeveni, bacaju frizbi ili se izležavaju u Sofienberg parku, obilaze dućane i buvljake, kupuju ploče i second hand odeću. Obavezno probajte espreso u mikro pržionici Tim Wendelboe – ako imate sreće, napraviće ga lično Tim, svetski šampion u pravljenju kafe. Kupite bombone na merenje, svratite u neki vintage shop i prošetajte do kulturnog centra Grunerlokka Lufthavn. U sklopu ovog centra, smeštenog u  zgradi nekadašnje škole, nalazi se i kafić Mir, gde se alternativni umetnici, dizajneri i lokalci opuštaju uz jam sessione, stoni fudbal ili šah. U nekoliko pabova služe se i domaća piva malih, nezavisnih proizvođača. Nebo se plavilo usred aprila, pa sam popodne provela u bašti osunčanog kafića Parkteatret, koji se nalazi u zgradi bioskopa iz 1907. godine, u srcu Grünerløkke.

Poslednjeg dana otišla sam na krstarenje Oslofjordom. Pored 40 manjih ostrva u fjordu, poluostrvo Bygdøy je omiljeno letnje izletište stanovnika Osla. Do njega se najlakše stiže brodićem ili biciklom, a  tamo se nalazi i većina muzeja, od kojih bih izdvojila Vikingskiphuset, gde je izložen vikinški brod pronađen u okolini. Pre odlaska na plažu, vredi prošetati, jer je Bygdøy raskošan i šumovit, dok na ostrvcima nadomak Osla možete videti tradicionalne drvene kolibe zvane hytte, tipično ofarbane u crveno ili oker, sa urednim travnjakom i obaveznim roštiljem. Leti ovde možete šetati, plivati, ići na jedrenje ili odmarati na stenama uz roštilj i čašu belog vina. Oslo je okružen prirodnim lepotama, i zadnje stanice pojedinih metro linija vode pravo u šumu ili do nekog od obližnjih jezera, od kojih je najpopularnije Songsvann. Iako jeste jedan od najskupljih gradova na svetu, ovaj grad pruža i mnogo prilika za besplatno uživanje. Zato se u sumrak vratite na krov Opere. Preliven plavičastom svetlošću tipičnom za nordijske predele, Oslo će vas tada kupiti zauvek.

Bojana Krstić

Odrasla u Sokobanji. Podjednako mašta o Skandinaviji i Maroku. Od septembra do juna profesor i prevodilac. Preko leta skuplja uspomene po globusu. Može se podmititi sladoledom.