... SALAMA LEIKUM OMAN ...

Oman je po mnogo čemu jedinstven na svetu. Po svetskim atlasima jedina je država čiji naziv počinje slovom «O».

Jedna je od retkih država koja do pre par godina nije imala razvijen turizam. Oman je takođe jedna od malobrojnih država koja propisuje vizni režim sa svim zemljama sveta izuzimajući zemlje Persijskog zaliva. Oman... Može se reći da je mističan... Može se reći da je pomalo čudan... U svakom slučaju – jedinstven i poseban. Na samoj smo granici – Salama Leikum Oman!

Kako se nalazi na samom jugu najvećeg poluostrva na svetu – dakle Arabijskog – put do ove zemlje iz zemalja Evrope nije jednostavan. Još je teže otići iz Srbije tamo. Krenuo sam u posetu porodici Cunliffe – mojim rođacima koji od 1986. godine žive u Muscatu – glavnom gradu ovog Sultanata. Kako sam išao pred Novu godinu, znajući za sve turističke «cake» mislio sam da vozom odem do Istanbula pa dalje redovnom linijom Turkish Airlinesa do Muscata... U svemu tome zaboravio sam čiji pasoš imam i da će mi za povratak biti potrebna tranzitna bugarska (evropska) viza koju u niškom konzulatu te zemlje nisu izdavali do pred samu Novu godinu. Morao sam da idem avionom iz Beograda do Istanbula, pa dalje ka Muscatu. Vizu sam Oman obezbedila mi je tetka, mada ni ona nije mogla da bude garant već je našla domicila koji je bio moj sponzor – koji je finansijski garantovao za mene sve vreme mog boravka. Kopiju vize sam nosio sa sobom, a po sletanju na Seeb Oman Airport u pasošu mi je udaren štambilj koji je zapravo viza.

IZ ISTORIJE SULTANATA

Kao današnja država Sultanat Oman postoji od 1561. godine. Uz Oman, Bruneji su jedina država na svetu koja su uređena kao Sultanat. Pojam Sultanata označava monarhiju na čijem je čelu sultan, a to pravo se nasleđuje, i naslednik može biti samo muškog roda. Ukoliko se desi da sultan nema naslednika muškog roda ili da uopšte nema naslednika onda se naslenik bira po srodstvu – to su najpre sinovi brata sultanovog (mali je broj vladara tokom istorije ove zemlje koji nisu imali rođenu braću i sestre – tako da je lako rešavano pitanje naslednika u slučaju da sam sultan nije imao potomstvo). U Omanu nema političkih partija, postoji neka vrsta parlamenta ali je vlast ipak autokratska – dakle u potpunosti pripada sultanu. On ima nekoliko savetnika ali su i oni samo pro forme tu. Sultanat Oman je relativno mlada država u smislu da se o njoj ne zna puno – njena istorija nije do kraja proučena. I prvi Univerzitet u ovoj zemlji osnovan je tek 1986. godine. Od početka su pravo na visoko obrazovanje podjednako imali i muškarci i žene.

Oman ima dugu ali nedovoljno proučenu istoriju, a na osnovu nekih iskopina možemo reći da je bio naseljen još pre 12000 godina u vreme poslednjeg glacijalnog perioda. Iz tog perioda nađeni su prvi luk i strela u području Bahle, a prvi masivniji tragovi civilizacije upućuju na period 3000 – 2700 godine pre nove ere. Iz tog perioda nađene su kamene grobnice koje su bile u obliku visokih kula ili pak podzemne grobnice koje su na samoj površini imale izgled košnica. U prvom milenijumu pre Hrista pored poslova vezanih za izradu brodova, još jedan važan posao bila je i proizvodnja tamjana koji je u to vreme bio najčistiji upravo ovde.

Jedan od važnih podataka jeste i da je Oman prihvatio islam 630 godine – dakle još za života propovednika Muhameda i samo osam godina posle objave. Od tada islamska doktrina ima veoma važnu ulogu u životu ljudi a imami su veoma cenjeni i poštovani u svojoj sredini. Imami pored spiritualne uloge imaju i političku i neku vrstu vojne moći. Omanci kao narod vode poreklo od plemena koja su iz Jemena i Iraka krenuli dalje kao dobri moreplovci i dobri proizvođači brodova. Želeli su da odu iz ovih zemalja, da napuste planine i da se približe moru. Na taj način su se odvojili od ostalih arapskih plemena. De facto kao poseban narod nastali su zapravo od svih arapskih plemena koja su se i međusobno sukobljavala a posebno sa Persijancima koji su želeli da budu vladari zemlje gde je sada Oman. U to vreme – VII vek naše ere – arapska plemena bavila su se preradom bakra i zauzimala su jugozapadni deo Omana koji se u to vreme zvao Mazoon. Nekoliko vekova kasnije oko 1500 godine, dolaze Portugalci. U to vreme Omanci imaju već dobro razvijenu trgovinu sa azijskim zemljama a pre svega sa Indijom. Portugalci ostaju u Omanu narednih 130 godina i ovu državu smatraju nekom vrstom svoje «nezavisne kolonije», pošto je na čelu države bio sultan. U to vreme u Omanu je delao imam Al Yaruba koji je nakon vekovne dominacije od strane Portugalaca uspeo da u potpunosti oslobodi i ponovo ujedini Oman, i da sagradi važne tvrđave Jabrin i Nizwa, koje danas predstavljaju turističku atrakciju. Godine 1744. na čelo Omana dolazi dinastija Al Bu Saids, i to čini Oman zemlju sa najdužom vladajućom dinastijom u zemljama Zaliva.

Do 1970. godine u Omanu nije bilo škola, radio stanica, novina a samo je desetak kilometra puta bilo asvaltirano. Iako je od tada prošlo (samo) 37 godina danas je Oman moderna zemlja koja samo u tragovima ima patinu i podsećanja na vremena prošla. Apsolutnu vlast, kao što već rečeno, ima Sultan Qaboos bin Said koji je najviše doprineo razvoju Omana. Uložio je u izgradnju bolnica, puteva, škola, elektrana, infrastrukture i uspeo da svoju zemlju dovede do poželjne destinacije, ali ne samo za turizam, nego i za život. Pre par godina osnovano je i Ministarstvo turizma, koje je do tada delovalo kao ogranak Ministartva industrije. Oman kao druge zemlje Zaliva nema velike rezerve nafte, ali ima u izobilju prirodnog gasa.

ZEMLJA NESLUĆENOG BOGATSTVA

309500 km2 čine Oman ne malom zemljom po broju kilometara kvadratnih, ali na ovolikom prostranstvu živi oko 2.5 miliona ljudi što jeste malo, i što daje je prosečnu naseljenost od samo osam stanovnika po kilometru kvadratnom!

Stanovništvo Omana čine uglavnom oni sami ali i drugi: Arapi, Indijci – koji uglavnom ovde rade, ali ima i puno rezidenata iz celog sveta, pa naravno i iz Srbije. U Muscatu po nekim informacijama živi dvadesetak srpskih porodica, koje su u potrazi za boljim životom, stigle i ovde. Zvanični jezik je arapski ali u gradovima većina zna engleski. Ogromna većina stanovništva je islamske veroispovesti. U Muscatu se mogu videti i crkve – ruska i grčka pravoslavna i katolička crkva.

Valuta je Omanski rial (OMR) i za jedan rial dobija se pola eura. (Najjača je valuta u Zalivu). Oznaka na Internetu je OM. Ljudi srednjeg obrazovanja mogu da žive solidno bez razmišljanja o dnevnim i egzistencijalnim potrebama, a ne mali je broj onih koji žive kao u bajkama iz 1001 noći. Većina visokoobrazovanog stanovništva može sebi da priušti izlaske po lux hotelima, i naravno pomoć u kući. Siromašnih nema ili je njihov broj neznatan, a i oni čiji prihodi nisu dovoljni za život ili koji uopšte nemaju prihode primaju socijalnu pomoć. Voda se po pravilu kupuje, ali ni ona iz vodovoda nije nesipravna. Skuplja je od benzina, pa se Omanci oko toga bune. Stranaca ima puno, ali je i sve više turista. Vize se za stanovnike EU mogu dobiti na samoj granici i koštaju za desetak dana na jedan ulaz oko sedam riala. Velika je zabluda da je u orjentalnim zemljama zlato jeftnije – verovatno zato što su njihove žene okićene zlatom. Cena je kao i svuda u svetu – sedam riala – oko 14 eura po gramu. Najveći broj rezidenata koji žive u Omanu su visokoobrazovani ljudi koji su profesori na fakultetima i u srednjim školama. U Omanu nema svih fakulteta, te se može reći da smo tu ispred njih. U gradu po imenu Nizwa osnovan je drugi po redu državni univerzitet pre par godina. Sada ima i nekoliko privatnih škola i fakulteta, a sve je veći broj i stranih škola zbog rezidenata. Poznata je engleska škola jer je i sam Sulatn Qaboos bin Said završio svoje studije u Londonu. U prilog tome da se neguju posebno dobri odnosi sa Ujedinjenim Kraljevstvom govori i podatak da je ambasada ove zemlje u najlepšem delu Muscata, i da se do nje ide privatnim putem!

Oman nema čak ni pozorište, mada u velikim hotelima gostuju pozorišne trupe iz celog sveta. Taj kulturni život, onakav kakav jeste u Evropi, ne postoji. U kafićima ili bolje rečeno mestima za ispijanje kafe ili čaja iz najleših fildžana i čajnika, odvojeni su delovi za porodice od delova za samce i samice. Skoro da ne možete videti Omanku da sama šeta gradom. Otprilike polovina nosi veo, a kod ovih drugih je sve prisutniji svetski modni trend. Iznenadio me je i broj svih tih firmiranih radnji po Muscatu. Zbog temperature koja leti ide i preko 50 stepeni, a zimi je oko 25, većina nosi belu odeću. Dnevna ženska i muška garderoba se ne razlikuje mnogo – muškarci nose haljine i fes, a žene haljine i eventualno veo. Nacionalni simbol jeste nož po imenu hanđa – khanja. Jako je skup jer se radi ručno, a ukoliko je ukrašavan i rezbaren srebrom može dostići cenu i od nekoliko hiljada evra. Poznate porodice su Bahwan (postoji i istoimena turistička agencija), Zubair, Shanfari, ... Mnoge od njih poseduju banke, deonice, naftne bušotine... Njihove palate zaista su kao iz najmaštovitijih bajki.

Nije na odmet reći da jedna od banaka u gradu ima pozlaćena ulazna dupla vrata visine nekoliko metara. Iako je po svojoj geografskoj širini i dužini pustinjska zemlja, Oman je sav u cveću. Kroz zemlju su svuda sprovedena mala creva za navodnjavanje, tako da je estetska vrednost izražena i to ne samo u gradu, već i na autoputevima, koji su naravno u perfektnom stanju. Česte su i skulpture na putu a svaki od kružnih tokova, kojih je u ovoj zemlji jako puno, ima svoju priču – ili je u pitanju fontana, ili spomenik ili igra znakova... Nema puno javnih ili gradskih plaža kao nekada – sada su to hotelske. Znaci su svuda ispisani na arapskom i engleskom jeziku. Kako se arapski piše sa desna u levo, imate utisak kada naiđete na znak da su pravljeni baš za strance jer prvo piše – po našoj logici – na engleskom!

 Golden Door of the Bank of Oman

Kada se kaže Oman, mnogi prvo pomisle na Aman. Ne to je grad, a Oman je zaista zemlja neslućenog bogatstva. Nije u pitanju samo naftno bogatstvo, nisu u pitanju samo riali – njegovo bogatstvo je u ljudima, koji su jako vedri, nasmejani i za koje je reč ksenofobija nepoznanica. Pozdravljate se sa Salama Leikum a odgovarate sa Aleikum Salam!

NASLEĐE

Zaštita nacionalnog blaga i baštine počinje 1994. godine zahvaljujući Sultanu Qaboosu bin Saidu i njegovoj spoznaji o tome koliko je nasleđe važno za identitet jednog naroda i jedne države. U državi postoji oko pet stotina tvrđava, citadela i ruina koje se mogu videti. Neke od njih su turistički obrađene i spremne su za potpuni prihvat turista – Jabrin, Nizwa, Birkat al Maos, ... Oman je ratifikovao sporazum sa UNESCO –om 1981. godine. Od tada se na Listi svetske baštine nalazi Tvđava Bahla, Sistem za navodnjavanje «Aflaj», Arheološka nalazišta: Bat, Al – Khutm, Al – Ayn, Predeo tamjana kao i Svetilište arapskog orixa (vrsta antilope). Još nekoliko lokacija nalaze se na tzv. Probnoj listi. U proučavanju i predlaganju novih predela za zaštitu važnu ulogu ima arheološko odeljenje Sultan Qaboos Univerziteta, kao i saradnja sa sličnim organizacijama i fakultetima a pre svega sa Univerzitetom u Teksasu.

Poznata je i Biblioteka rukopisa i dokumenata koja čuva više od 4300 primeraka ovog nasleđa iz najrazličitijeg perioda.

Poznati su i Istorijski muzej, Muzej dece, Omansko – franscuski muzej, Balt – al Zubair muzej, Muzej omanske valute, ... Većina beleži veliku posećenost u zadnjih nekoliko godina jer se okreću tržištu a ne nauci, kao što je to u nekim zemljama slučaj!

Muzej omanske valute. Zahvaljujući Centralnoj banci Omana u ovom muzeju se mogu videti najstariji primnerci omanskog kovanog i papirnog novca. Tu se mogu videti novčići iz perioda prvih omanskih dana po primanju islama – tada nije to bio omanski novac ali se prikazuju novčanice koje su u to vreme ljudi sa ovog prostora koristili.

Muzej dece. Otvoren je 1990. godine kao još jedan od dokaza brige Sultana Qaboosa bin Saida za decu. Predstavlja zapravo muzej nauke i tehnologije. Na originalan i plastičan način može se pratiti evaluacija ljudskog roda od najranijih dana do danas. Uz to, prati se i evaluacija nauke i tehnologije, i sveopšte spoznaje o svetu. Muzej je posvećen svima, ali se posebna pažnja obraćala na to da deci sve izložbe budu jasne.

Omansko – francuski muzej. Nalazi se u centru Muscata, i sadrži kolekciju umetnina predstavljenih kroz stare zanate, fine materijale a sve u vezi sa omansko – francuskim vezama kroz istoriju. Muzej je smešten u nekadašnjem zdanju francuske ambasade, a ideja za otvranje je se rodila nakon jedne od poseta Sultana Qaboosa bin Saida Francuskoj. Na video zidovima mogu se pratiti npr. izgledi francuskih i omanskih brodova, zanati obeju država kroz vreme, oružje koje su tokom istorije koristili, ...

Kada kažemo nasleđe možemo pomisliti i na one datosti koje su predodređene geo položajem. Oman ima nebrojane peščane plaže i pustinje, puno golih planina nestavrnog kolorita, puno pećina koje još uvek nisu ispitane, ...Možemo pomisliti i na presušene rečne kanjone koji zjape iz planina a kojima daju posebnu estetsku i kuriozitetnu vrednost! Tvrđave Bahla, Jabrin i Nizwa, kao jedne od najreprezentativnijih skoro su dovedene do savršenstva kada je u pitanju turizam. Imaju obezbeđene vodiče odevene u tradicionalnu nošnju, ali i audio vodiče na nekoliko jezika. Rade se uveliko i brošure, a jedna od zanimljivosti jeste i Knjiga utisaka – zanimljiva zato što se po našoj logici piše naopako i okreće se unazad – a zapravo je samo napravljena po arapskim standardima, ...

UMESTO KRAJA

O Omanu se mogu pisati storije i storije. Video sam puno nestvarnih lux hotela u kojima dominira orjent. Ručao u hotelu sa šest zvezdica – bio je to Bar al Jessa al Bustan Hotel. Svi svetski lanci ovde imaju super lux hotele (luksuzne toliko da to prevazilazi moju maštu) – Inter Continental, Hilton, Hyatt, ... Kada Omancu kažete «hotel sa tri zvezdice» isto je kao da Evropljaninu kažete «hotel sa jednom zvezdicom». Receptiva je u svakom smislu dovedena na najviši mogući nivo. Infrastruktura je generalno dobro urađena – putevi, manji aerodromi po unutrašnjosti, saobraćajni znaci, ...

Oman je toliko bogat i poseban da sebi može da priušti i to da nema puno ambasada u svetu – tek petnaestak. Toliko je poseban da je i dalje ostao netaknut novom gradnjom. Po zemlji nećete videti nebodere ili neukusne i neprihvatljive zgrade – uglavnom je sve niske spratnosti i bele boje. Krovovi su ravni, jer ovde kiša veoma retko pada. Sve je nekako mirno, tiho i pomalo nestvarno. Nema one žurbe tako prisutne svuda po Evropi. Merhaba Oman – Zdravo Omane! Nadam se da ćemo se ponovo videti. Ja ću i tada, mada stariji, imati onaj isti pasoš sa kojim je (bilo) tako teško (do)putovati. Ne brini, eto mene ponovo – ili kako bi se tamo reklo – daće Bog – Insha'allah!

 

Željko Želja OBJAVLJENO U ČASOPISU "GEA", JUNA 2007.