Legenda o nastanku Niša

U delu Milana Đ. Milićevića KRALJEVINA SRBIJA, (Beograd,1884.), na stranama 86-87 zabeležena je legenda o nastanku Niša koju je Milićević čuo od lokalnog stanovništva i zapisao. 

Zanimljivo, ova legenda o nastanku našeg grada ima dosta poudarnih detalja sa motivima iz teksta “Pesma o kralju Nalu“, sastavnom delu staroindijskog speva Mahabharata.

Ovo zanimljivo predanje glasi ovako:

Bili su brat i sestra; bratu je bilo ime Niša, a sestri Vida. Njihova je očevina bila sva zemlja od Morave do Dunava. Njih dvoje podele svoju očevinu: Niša uzme Nišavu i Pomoravlje, a Vida uzme zemlju do Dunava. Niša na Nišavi, između Gorice i Vinika, ozida grad Niš, a Vida na Dunavu – Vidin. Ali se brat i sestra zavade oko toga gde da bude granica između njihove dve države. Da ne bi došlo do svađe, dogovore se ovako: da svako od njih dvoje, od svoga grada ka gradu onoga drugoga, gradi železni put, i istim putem pođu u određeni dan i čas; pa gde se sretnu, tu da bude sinor ( granica,prim.N.O.) njihovim državama.
Tako ugovore, ali tako ne satvore. Brat Niša, mesto gvožđa uzme kamen, i kamenom patoše put od svoga grada Niša do Gramade, a sestra Vida ne učini ni tako, nego potkuje konje gvožđem, pa onda na konjima dojezdi na Gramadu. Moglo je i oko toga biti reči ali oni vide da ni jedno nije uradilo po ugovoru, pa jedno drugo otrpe.
I tako na Gramadi učine sinor svojim državama; i za znak od sinora natrpaju od kamenja veliku gramadu, da im to bude međa državama do veka. Ta gramada od kamenja stojala je sve do 1876. a tada naša vojska , prešavši preko granice kneževine Srbije, rasturi i tu gramadu.

 

Nebojša Ozimić