Kad ga Panta dade od gola do gola

Kada golman golmanu da gol preko celog terena, to se prepričava. Ali kada je golman niškog Radničkog Dragan Pantelić šutem iz svog šesnaesterca savladao kolegu iz mostarskog Veleža Envera Marića, koji je tada važio za jednog od naših najboljih i najiskusnijih čuvara mreže, malo ko je mogao da poveruje u to. Pantelić je kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina bio prvi golman reprezentacije Jugoslavije i jedan od najboljih evropskih čuvara mreže. Pored 19 utakmica za nacionalnu reprezentaciju, ubeležio je i četiri nastupa za selekcije Evrope i sveta.

Ostao je, međutim, upamćen ne samo po svojim atraktivnim i smelim intervencijama, već i kao nepogrešivi izvođač jedanaesteraca za niški Radnički, tako da je jedne sezone bio drugi strelac svoje ekipe, odmah iza centarfora Dušana Mitoševića. Popularni Panta je sa bele tačke postigao i dva gola za Jugoslaviju – 27. septembra 1980. godine protiv Danske (2:1) i 29. aprila 1981. godine u susretu sa Grčkom.

Pantelić je jedini pogodak na prvenstvenoj utakmici u Nišu između domaćeg Radničkog i mostarskog Veleža postigao na jedinstven način, šutnuvši iz svog šenaesterca loptu, koja je nošena vetrom završila u mreži gola gostujuće ekipe. Gol sa preko 80 metara iznenadio je sve na stadionu, naročito iskusnog golmana Veleža Envera Marića, koji je iza sebe imao nastupe za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu u Minhenu 1974. godine i nekoliko sezona u nemačkom prvoligašu Šalkeu. O tom golu Pantelić je pričao:

– Igrao se 88. mi­nut. Uzeo sam lop­tu u svom še­sna­e­ster­cu i od­mah de­ga­ži­rao, ka­ko bih pro­na­šao cen­tar­fo­ra Mi­to­še­vi­ća. U tom tre­nut­ku ni­sam vi­deo da je Ma­rić na­pu­stio gol i ni­sam imao na­me­ru da ga ma­ti­ram. Lop­ta je pa­la iz­me­đu še­sna­e­ster­ca i pe­na­la, na nju su tr­ča­li Mi­to­še­vić, Ma­rić i još ne­ko­li­ko igra­ča. Svi su mi­sli­li da će lop­ta do­ći u nji­hov po­sed, me­đu­tim, ona je ne­zgod­no od­sko­či­la i za­vr­ši­la u mre­ži Ve­le­ža. Po­sle za­vr­šet­ka utak­mi­ce, bi­lo mi je ne­pri­jat­no da se po­zdra­vim sa Ma­ri­ćem. Znam da mi je za­me­rio, ali valj­da je shva­tio da tu ni­je bi­lo zle na­me­re. Haj­de da sam na taj na­čin po­sti­gao gol ne­kom klin­cu, baš bi me bi­lo bri­ga, ali, ova­ko, zna se ko je bio Ma­rić. Me­đu­tim, taj gol nas je od­veo u Kup UEFA.